Тхе маслачак То је зељаста биљка која се гаји у украсне сврхе у башти и у саксијама које својим великим цветовима јарких боја украшава балконе и терасе кућа током пролећног периода.
Опште карактеристике маслаца
Тхе маслачак, или ранунцулус асиатицус, је зељаста биљка која припада породици Ранунцулацеае илипореклом из Азије, раширен у свим областима наше планете, посебно у умереним областима.
Ето биљка висока око 40 цм, формиран је од ризоматог, меснатог и робусног примарног корена са разним танким и беличастим секундарним коренима.
Надземни део биљке чине цевасте и усправне зељасте стабљике светло зелене боје прекривене танком и врло кратком белом длаком.
Тхе оставља базални прилично муче и подељени су до седам сегмената, док су они уметнути на највишем делу стабљика вршни и углавном су јајолики са урезаним рубовима и светло зелене боје.
ТХЕ цвеће једноставни или двоструки, сакупљени у коримбри, цветају на врху стабљика, у различитим нијансама боје: жутој, наранџастој, црвеној, белој, ружичастој и фуксији.
Цветање
У умереним зонама ово прелепо цвеће цвета од фебруара до јуна; у областима које карактерише хладнија клима, љутићи почињу да цветају од маја, а цветање се наставља до почетка августа.
Да бисте постигли обилно цветање и јаке и снажне биљке љутића, препоручљиво је пустити луковице да мирују најмање годину дана пре него што их поново засадите. Због тога је препоручљиво након цветања уклонити ноге са земље, оставити их да се осуше на ваздуху и затим их чувати годину дана, у врећама са пиљевином пре него што их поново посадите у саксије или директно у кућу.
Можда ће вас занимати: Биљке опасне за децу
Гајење љутића
Изложеност
Вртно узгојене љутићице воле полусјеновита мјеста заштићена вјетром, док домаће љутичице захтијевају свијетле локације даље од радијатора или других извора топлоте. У регионима са врло врућом климом препоручљиво је узгајати је у подручјима заштићеним од директне сунчеве светлости током централних сати дана како би се избегло опекотине лишћа. С друге стране, у регионима северне Италије препоручује се узгајање у областима изложеним југу и заштићеним од јаких температурних варијација.
Приземље
Преферира мекана тла, богата органском супстанцом и добро дренирана састављена од три вршњака земље и дела песка. Оптимални супстрат за гајење Ранунцулуса мора имати кисели пХ, мора бити дубок и богат и пре свега добар одвод како би се избегла труљење корена због стагнације воде.
Да ли имате проблема са биљкама? Придружите се групи
Заливање
То је биљка која воли влажно тло и зато јој је потребно редовно заливање (не мочите лишће), а избегавајте вишак воде. После цветања и посебно у периоду вегетативног одмора, наводњавање се мора обуставити док се не појаве нови изданци.
Оплодње
Да би се постигло обилно цветање, биљке љутића морају се оплодити из вегетативног поновног покретања најмање сваких 10 дана посебним течним ђубривом за цветне биљке погодно разређеним у води која се користи за заливање. Приликом садње луковица, земљиште за обраду може се обогатити гранулираним ђубривом са спорим ослобађањем.
Множење љутића
Путир се размножава семеном, поделом чуперка или поделом ризома (као што су кале).
Множење семеном
Множење семена се ретко практикује, јер је то техника која захтева време и више неге усева.
Размножавање дељењем луковица
Луковице, тачније ноге корена љутића, саде се у јесен или крајем фебруара у мекано и добро обрађено земљиште. Удаљеност садње је око 3 цм, а дубина 5 цм.
Очигледно је да дубина варира у зависности од њихове величине и што је већа луковица, то је већа дубина садње.Уопште, рупе намењене за смештај ногу љутића морају бити двоструке или троструке исте величине. Луковице морају бити засађене изданцима окренутим према горе, као што се то обично ради код тулипана и нарциса.
Репоттинг
Путир треба поново ставити у јесен, између септембра - октобра, у просеку сваке 3-4 године или када корени излазе из дренажних рупа за наводњавање. Већи контејнер од претходног користи се како би се омогућио хармоничан развој и корена и крошње. Земљиште се мора заменити новим богатим органским материјама и помешати са делом песка.
Штеточине и болести љутића
Љутићи трпе од труљења ризома у фази мировања, односно пре него што емитују нове изданке.
Употребе љутића
Љутићи се користе у украсне сврхе у башти, у саксијама и узгајају се у многим регионима у комерцијалне сврхе као резано цвеће за израду цветног паковања и рафинираних невестиних букета.
На летњим цветним лејама лепота љутића побољшава се ако се засади Алстроемеријом, кинеским Дигиталисом или Рехманниа елата или Бирцх Доубле геранијумом, сортом отпорном на хладноћу, са Маћухицом и Незаборавом.
Разноликост љутића
Међу многим рустикалним и хибридним сортама памтимо најпознатије:
Фестивал
Дуготрајни хибридни љутићи са зелено усредсређеним цветовима и обојеним венчићима.
Успех
Клонирани љутићи са запањујуће обојеним великим цветовима чији је врхунски квалитет заштићен патентом.
Миллепеталс
Љутићи средње величине идеални за узгој у саксијама и у башти.
Пратолино
Мала сорта коју карактерише дуго цветање идеално за узгој у саксијама.
Језик цвећа
На језику цвећа, љутичица је симбол меланхоличне лепоте.
Да ли је љутић отрован?
Чини се да је ова прелепа украсна биљка токсична само гутањем. Такође се може руковати голим рукама јер не изазива дерматитис и контактни свраб. Не представља чак ни опасност за мачке и псе.
Радозналост
Име љутића, познато и цењено од давнина, потиче од латинског ранунцулус, што дословно значи мала жаба, заправо ова мала биљка, попут жабе, има склоност ка влажним и мочварним местима.
Љутичари су страствени аматери илегално увезли на наш континент и према акредитованим сведочењима чини се да се први пут појавили у јужној Француској.
Фото галерија љутића
